Uređenje imovinskopravnih odnosa na zemljištu za izgradnju i stvaranje urbanističko-administrativnih pretpostavki za izgradnju objekata, predstavljaju jedno od najznačajnijih i istovremeno najkompleksnijih pitanja za građane i investitore koji ulažu finansijska sredstva na teritoriji Republike Srbije.
Razlozi za ovo su brojni, među kojima: postojanje specifičnog prava korišćenja na građevinskom zemljištu uz upis prava svojine u korist Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave; nepreciznost katastarskih podataka u odnosu na identifikaciju zemljišta i objekata, namenu zemljišta, identitet upisanog titulara i vrstu prava na nepokretnostima; nekonzistentno uređen postupak konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu, koji je u poslednjoj deceniji dramatično smanjio obim investicija u Srbiji u odnosu na prethodni period; kompleksnost procedure, sporost i netransparentno postupanje nadležnih organa u postupku zoniranja i izdavanja urbanističkih i građevinskih saglasnosti i dozvola.
Ipak, uprkos brojnim sistemskim problemima, investitori su zainteresovani za izgradnju u Republici Srbiji, u čemu im je neophodna visoko kvalitetna pravna podrška u svim fazama postupka, kako bi svi projektni zadaci bili blagovremeno okončani po planiranim fazama, što je od krucijalnog značaja u građevinskom sektoru.
